MENI

Naslovna » Otvoreni podaci » Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti za građane, privredu i državu

OTVORENI PODACI – OTVORENE MOGUĆNOSTI ZA GRAĐANE, PRIVREDU I DRŽAVU

1. avgust 2016.

U poslednje vreme dosta često se govori o konceptu otvorenih podataka ili „Open Data“. Iako većina zna da se radi o podacima koje bi Država trebalo da otvori, odnosno učini dostupnima, malo ko uviđa pravi značaj ovog koncepta i sve koristi otvaranja podataka po samu državu, privredu, ali i građane.

Hajde da za početak vidimo šta su otvoreni podaci….

Prema jednoj od definicija oni su „koncept javno dostupnih podataka na način da svako lice može slobodno da ih koristi i ponovo objavlјuje, bez ograničenja od strane autora ili drugih kontrolnih mehanizama. Pojam “otvoreni podaci” primenjuje se od 2008. godine i dobija na popularnosti nakon inicijative pojedinih država da otvore svoje podatke na portalima poput data.gov, data.gov.uk ili data.gov.hr…“ ( Sajt Poverenika, http://data.poverenik.rs/otvoreni-podaci)

Međutim, i dalјe ostaje pitanje : „Zbog čega je značajno otvarati podatke?“. Odgovor se krije u ogromnom praktičnom, ekonomskom i kreativnom potencijalu ovih informacija. Jednom otvoreni i pretočeni u svrsishodne aplikacije, podaci građanima olakšavaju svakodnevicu, a pripadnicima privrednog sektora poslovanje… zapravo, ne samo da ga olakšavaju, već daju snažan vetar u leđa za razvijanje novih poslovnih ideja i kreativnog biznisa. Upravo zbog toga, brojni stručnjaci otvorene podatke nazivaju i naftom 21. veka.

Primera radi, „Bus plus“ jedna od najpraktičnijih mobilnih aplikacija u Srbiji, koja građanima omogućava da saznaju kada i na koje stajalište će pristići linija nekog prevoza, napravlјena je zahvalјujući otvorenim podacima. Kretanje vozila javnog gradskog prevoza prati se u realnom vremenu. Rezultat toga su brojne uštede u vremenu građana i veće zadovolјstvo putnika.

Sa druge strane, zamislite koliko bi otvaranje realtivno jednostavnog demografskog seta podataka moglo da pomogne biznis sektoru. Kompanije bi imale pregled o tačnoj strukturi područja koje ih interesuje – koliko u njemu ima žena, koliko dece, koliko penzionera, koliko fakultetski obrazovanih lјudi… na taj način bi dobili sasvim preciznu sliku o tome gde se i u kojoj meri nalazi njihova cilјna grupa. Tako bi uštedeli novac, vreme i druge resurse, a to je tek jedan u moru primera.

OTVARANјE PODATAKA I ZAŠTITA PRIVATNOSTI

Međutim, nije moguće otvoriti sve podatke. Na osnovu postojećih načela postoje obrasci za uspostavlјanje ravnoteže između potražnje za otvaranjem podataka i poštovanjem privatnosti.

Zatvoreni podaci su podaci koje ne bi trebalo deliti. Lični podaci o pojedincima spadaju u ovu kategoriju. Brojni vredni skupovi podataka izvode se iz ličnih podataka. Dok je sa jedne strane moguće deliti zbirne i izvedene podatke, potrebno je voditi računa da se time ne narušavaju prava pojedinca na privatnost i kontrolu sopstvenih podataka, i da se ličnim podacima upravlјa u skladu sa najbolјim međunarodnim praksama.

Delјeni podaci su podaci koji se stavlјaju na raspolaganje određenim korisnicima, ili za određene vrste ponovne upotrebe. Na primer, telekomunikaciona kompanija može da omogući pristup javnoj upravi ili istraživačima pseudonimiziranoj evidenciji telefonskih poziva kako bi mogli da razumeju društvene trendove, ili javna uprava može da razmenjuje zbirnu zdravstvenu evidenciju sa farmaceutskim firmama radi podrške medicinskim istraživanjima.

Otvoreni podaci su podaci koji se obezbeđuju za neograničenu ponovnu upotrebu. Ovo se uglavnom postiže tako što se podaci čine mašinski-čitlјivim, objavlјuju na internetu. Svako može da koristi otvorene podatke za bilo šta, u skladu sa ostalim odgovarajućim zakonima i propisima koji se odnose na odgovorno postupanje sa podacima. Ideja "otvoreno po difoltu" označava da bi ograničenja na ponovnu upotrebu podataka trebalo da su jasno obrazložena. Ukoliko ne postoje valјani razlozi zbog čega bi određeni podaci trebalo da budu zatvoreni, ili ograničeni u okviru aranžmana za delјenje, trebalo bi da budu dostupni svima.

PODRŠKA DRŽAVA – LIDERA U OTVARANјU PODATAKA

Dok pojedine zemlјe i gradovi poseduju tehničke sposobnosti, odgovarajuće veštine i društveni kapital da brzo i lako sprovedu inicijative za otvorene podatke, u drugim delovima sveta kapaciteti su ograničeni, a resursi malobrojni. Na onima, koji su već napredovali u svetu otvorenih podataka, je da obezbede podršku zemlјama koje žele da iskoriste sve prednosti podataka. Međutim, važno je izbeći pristup izgradnji kapaciteta po istom obrascu. Važno je utvrditi strategije koje najviše odgovaraju različitim zemlјama, kontekstima i domenima.

Prilikom razmišlјanja o ekosistemu otvorenih podataka u pogledu ponude i potražnje, postoje dve odvojene publike na koje bi inicijative za izgradnju kapaciteta trebalo da se usmere. Sa jedne strane se nalazi javna uprava, kojoj može biti potrebna podrška pri otvaranju podataka, odnosno pri uklјučivanju u sopstvene tokove rada i internom korišćenju. Sa druge, strane potražnje su grupe koje se često nazivaju "posrednicima sa podacima" i korisnici - uklјučujući aktere iz civilnog društva i medija - kojima su potrebne veštine kako bi mogli da razumeju kako da koriste podatke u svom radu i kako da te podatke učine dostupnim javnosti. Samo će uz podršku za obe strane ovog ekosistema otvoreni podaci ispuniti svoj pun potencijal.

OTVORENI PODACI U SRBIJI

Prema Globalnom indeksu otvorenih podataka za 2014. godinu, kojim se meri otvorenost podataka na globalnom nivou, Srbija se nalazi na 48. mestu od ukupno 97 zemalјa. U prvih 20 nalaze se Engleska, Rumunija, Indija, Kolumbija, Češka, Urugvaj, Nemačka i Tajvan.

Dostupnost kvalitetnih podataka, upravlјanje i razmena u okviru Vlade, kao i opšte razumevanje procesa usvajanja politika na osnovu podataka, prepoznati su kao klјučni izazov za transformaciju Republike Srbije u skladu sa evropskim administrativnim prostorom.

Tokom 2015. godine Republika Srbija preduzela je početne korake kako bi promenila ovu sliku, između ostalog putem sprovođenja inicijative za otvorene podatke. Nedavno usvojena Strategija razvoja elektronske uprave prepoznaje uvođenje koncepta otvorenih podataka. Kao prvi korak u tom smeru, na inicijativu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (Direkcija za elektronsku upravu), od juna do novembra 2015. godine izvršena je Ocena spremnosti na otvorene podatke (ODRA) u saradnji sa UNDP i Svetskom bankom.

Nalazi ODRA ukazuju da Srbija može da pokrene Inicijativu za otvorene podatke. Strategija za razvoj elektronske uprave, kao i Nacionalni akcioni plan za partnerstvo za otvorenu upravu (Open Government Partnership - OGP) u kontekstu reforme državne uprave predstavlјaju dobar osnov, dok je u isto vreme ostvaren dovolјan broj uspeha kojima je omogućeno brzo pokretanje niza pilota.

Prema nalazima ODRA, postojeći pravni okvir obezbeđuje čvrstu početnu poziciju, i iako konkretni koncepti kao što su ponovna upotreba trenutno ne postoje u pravnom smislu, ne postoje ni konkretni inhibitori. Zakoni u oblasti pristupa informacijama, autorskih prava i zaštite podataka ostavlјaju dovolјno prostora za rad da bi se objavili otvoreni podaci.

Ocenom je obuhvaćen niz državnih organa koji su spremni da rade sa otvorenim podacima u cilјu povećanja delotvornosti državne uprave. Ovo je dodatno potvrđeno neposredno nakon što je UNDP je radio sa pilot institucijama - to je dovelo do prvih objavlјivanja skupova podataka iz Uprave za javne nabavke, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva prosvete i nauke, Agencije za zaštitu životne sredine, kao i Agencije za lekove i medicinska pomagala.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu ličnih podataka objavio je u februaru ove godine svoj portal sa otvorenim podacima, dajući pristup svim podacima koje ova nezavisna institucija poseduje u otvorenom obliku.

Niz drugih institucija, kao što su Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo finansija, Republički zavod za statistiku, Sekretarijat za javne politike, Agencija za poslovne registre, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), iskazali su veliki interes da otvore svoje podatke. Ovim se otvaraju značajne mogućnosti za pilot projekte većeg obima, koji bi zauzvrat obezbedili iskustvo i motivaciju za druge potencijalne učesnike ovog projekta.

Nakon ODRA analize, interesovanje za otvorene podatke značajno je poraslo i unutar, i van Vlade. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave izmenilo je i dopunilo nacrt Strategije i Akcionog plana za razvoj elektronske uprave kako bi se uneli svi glavni elementi ODRA preporuka. Odlučeno je da će u narednom Nacionalnom akcionom planu za partnerstvo za otvorenu upravu naglasak biti na otvorenim podacima.

Srbija je, u novembru 2015. godine, uz UNDP bila domaćin 6. konferencije država potpisnica Konvencije UN posvećene značaju otvorenih podataka u borbi protiv korupcije. UNDP je početkom decembra iste godine podržao organizaciju Hakatona, na kojem je na osnovu setova otvorenih podataka, razvijeno 11 aplikacija.

Ove aplikacije predstavlјene su na prvoj Nacionalnoj konferenciji posvećenoj otvorenim podacima, na kojoj su službenici iz vrha Vlade Srbij javno pozdravili otvaranje podataka kao klјučni pokretač razvoja i reformi državne uprave.

 Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti za građane, privredu i državu

 Vrh strane
 Portal eUprava  Informator o radu  Smernice v.5.0  Lista standarda interoperabilnosti v.2.0  Zahtev za informacijama od javnog značaja  Smernice za korišćenje društvenih mreža u javnoj upravi  eDijaspora