MENI

Naslovna » Otvoreni podaci » Infrastrukture otvorenih podataka – magistrale budućnosti

Infrastrukture otvorenih podataka – magistrale budućnosti

13. oktobar 2016.

Statistički podaci, mape i senzori za praćenje u realnom vremenu pomažu nam da donesemo odluke, pravimo nove usluge i dobijemo bolјi uvid. Kvalitetna infrastruktura podataka postaće još značajnija sa rastom populacije, društva i ekonomije koje se sve više oslanjaju na otvorene podatke.

Infrastruktura otvorenih podataka sastoji se od setova podataka, organizacija koje ih koriste i održavaju, i daju smernice kako ih pravilno koristiti. Da bi bile relevantne, ove infrastrukture moraju biti održive i korisnicima moraju da daju uvid kako da se podaci koriste na način koji je najkorisniji za društvo u celini. Infrastrukture moraju da obuhvate tehnologiju, procese i organizaciju.

Zahvalјujući ekspanziji otvorenih podataka, brojne zajednice koje rade u ovoj oblasti promenile su prioritete - sa dobijanja pristupa podacima, na izgradnju nove infrastrukture za otvorene podatke. Kao i fizička opiplјiva infrastruktura, poput puteva, železnice, dalekovoda i telekomunikacionih mreža, koja je predstavlјala pokretač razvoja tokom proteklih 100 godina, skupovi podataka postali su klјučan deo naše savremene infrastrukture.

U toku su ambiciozni programi za uspostavlјanje standarda i identifikatora koji bi omogućili da se prati „trag novca" u javnim budžetima, i da se ubrza razmena ideja i alata. Iako infrastruktura često pada u drugi plan, svest o načinu na koji se ona formira od klјučnog je značaja za oblikovanje naše budućnosti.

Ko poseduje infrastrukturu otvorenih podataka?

U okviru Međunarodne konferencije o otvorenim podacima, Institut za otvorene podatke (Open Data Institute - ODI) pokrenuo je diskusiju o vlasništvu nad infrastrukturom za podatke. Privatne firme sve više prikuplјaju podatke neophodne za upravlјanje svetom u kom živimo. Skupovi podataka koje bi ranije proizvodili i držali državni organi privatizuju se, ili se po prvi put otvaraju iz privatnih izvora podataka. Bez odgovarajućih ugovora i sporazuma, oni brzo mogu da postanu nedostupni političarima i građanima, ograničavajući njihovu sposobnost da ih nadziru ili ponovo upotrebe.

Slično fizičkoj infrastrukturi, i infrastruktura za podatke može se izgraditi kvalitetno, tako da bude održiva i pristupačna - ili se može izgraditi loše, sa različitim skupovima podataka koji se ne ukrštaju, sa predrasudama u odnosu na određene zajednice i sa preprekama koje isklјučuju određene grupe korisnika.

Kako iskoristiti pun potencijal otvorenih podataka?

Procenjuje se da kompanije, čije se poslovanje zasniva na otvorenim podacima i njihovi krajnji korisnici, na tržištu otvorenih podataka na godišnjem nivou zarade između tri i pet milijardi američkih dolara.

Već postoje razlike, ne samo između razvijenih i zemalјa u razvoju, već i u okviru regiona. Novije studije ukazuje da pojedine zemlјe u Evropskoj uniji imaju dvostruku dobiti po glavi stanovnika u odnosu na druge, zbog razlika u strukturi i veštinama.

Brojne javne uprave otišle su dalјe od početnog pristupa kojim se korišćenje otvorenih podataka prepušta samo tržištu, i sada ulažu značajno vreme i resurse za saradnju sa privredom. Ovi modeli idu korak dalјe od jednokratnih hakatona u smeru istraživanja održivih načina za razvoj preduzetništva i inovacija zasnovanih na otvorenim podacima. Neophodno je uložiti mnogo više rada da bi se razumeli načini kako povećati obim takvih modela i njihovo uvođenje u različita okruženja širom sveta.

Za izradu ovog teksta korišćeni su podaci sa INTERNATIONAL OPEN DATA CHARTER  sajta.


 Infrastrukture otvorenih podataka – magistrale budućnosti

 Vrh strane
 Portal eUprava  Informator o radu  Smernice v.5.0  Lista standarda interoperabilnosti v.2.0  Zahtev za informacijama od javnog značaja  Smernice za korišćenje društvenih mreža u javnoj upravi  eDijaspora